Borba žena za pravo glasa pre XIX  amandmana

Ove godine obeležena je stogodišnjica usvajanja XIX amandmana kojim je zvanično omogućeno ostvarivanje prava glasa na izborima ženama na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država.

Nakon višedecenijske borbe, a u jeku strahovitih posledica koje je Prvi svetski rat ostavio za sobom ovaj čin predstavljao je pravi  podstrek i ujedno priznanje ženama koje su ponele veliki teret rata i koje su decenijama ulagale napor kako bi se njihov glas čuo.

Udružujući se u pokret tzv. Sufražetkinja a uz pomoć uticajnih muškaraca koji su ulagali veliki trud i verovali u ravnopravnost uspele su da izdejstvuju da 1920. godine u Kongresu bude izglasan XIX amandman – poznatiji kao Suzan B. Entoni amandman kojim se ženama garantuje pravo glasa. One su svojom hrabrošću i sposobnošću dokazale da su podjednako ravnopravne sa muškim rodom kao i da dolazi novo vreme u kom  mesta za podele nema.

Borba za prava na više frontova

Doći do glasačkog prava nije bilo nimalo lako, iako nam danas to deluje nezamislivo. Bio je potreban izuzetan trud i snaga kako bi se promene dogodile. Borba  za ravnopravnost je tekla na svim poljima – počevši od poboljšanja položaja žena u porodici, jednakih mogućnosti za obrazovanje, radno mesto i plate pa sve do položaja u javnim institucijama i ostvarivanja osnovnih prava poput glasačkog prava koja su federalnim ustavom bila garantovana muškarcima.

Elizabet Kedi Stenton (Elizabeth Cady Stanton) i Suzan B. Entoni (Susan B. Anthony) bile su predvodnice i pokretačka snaga ženskog pokreta. One su zaedno sa Lusi Stoun (Lucy Stone) i drugim hrabrim ženama vodile borbu na više frontova.

Još u svojoj šestnaestoj godini, Lusi Stoun se javno pobunila protiv nejednakih  isplata koje su kao učitelji u lokalnoj školi dobijali ona, njena sestra i brat. Naime praksa muških i ženskih plata  podrazumevala je da za isti trud i rad žene budu plaćene upola manje od muškaraca. Svojom upornošću Stoun je 1847. godine postala prva žena Masačusetsa koja je stekla akademsko obrazovanje.

Poput Stoun, Suzan B. Entoni je u svojoj sedamnaestoj godini  iskazala negodovanje i  posvetila se prikupljanju peticija i borbi protiv ropstva da bi 1856. godine postala državni agent Njujorka  pri Američkom društvu za borbu protiv ropstva (American Anti-Slavery Society).  U akcijama koje su organizovane pri Lojalnoj ženskoj nacionalnoj ligi (Women’s Loyal National League) uspele su da sakupe 400.000. potpisa za ukidanja ropstva.

Borbu za jednaka prava žena i Afroamerikanaca vodile su organizovano – formiranjem asocijacija, držanjem javnih govora, kampanja pa i izdavanjem dnevnih novina pod nazivom Revolucija (The Revolution). Da Entoni nije prezala ni od čega kao i da je čitav život posvetila borbi za ravnopravnost pokazali su i izbori 1872. godine kada je zajedno sa drugim ženama u svom rodnom gradu Ročesteru, država Njujork, izašla na izbore i ilegalno glasala.

Nakon ovog čina ona je uhapšena i javno osudjena a odredjena joj je i kazna u iznosu od 100$ koje nikada nije htela da plati.

Konvencija o pravima žena – temelji

Na Konvenciji koju su sazvale žene okupljene oko Elizabet Kedi Stenton i pokreta kvekera u gradu Seneka Fols (Seneca Falls) 1848. godine  raspravljalo se o socijalnom, gradjanskom i verskom stanju i pravima žena.

Predstavljena su dva propratna dokumenta Deklaracija o osećanjima (Declaration of Sentiments) i prateća lista rezolucija koje su uzburkale javnost budeći da su sadržale zahtev za pravom glasa za žene. Deklaracija o osećanjima predstavljala je svojevrsan manifest o pravima žena. Inspirisana Deklaracijom nezavisnosti Stenton je pozvala žene na borbu za konstituciono pravo na  rodnu jednakost u svim poljima od politike, porodice, obrazovanja, posla, religije i morala.

Konvencija o pravima žena u Seneka Folsu iz 1848. postala je uvod u redovne skupove koji su se održavali jednom godišnje sve do izbijanja gradjanskog rata.

Možda najznačajniji doprinos koje su Stenton i Entoni ostavile mlađim ženskim naraštajima predstavljen je Senatu 1878. godine u vidu amandmana od strane Arona Sardženta, republikanskog senator iz Kalifornije koji je glasio: „Pravo građana Sjedinjenih Država da glasaju neće osporiti niti ograničiti ni Sjedinjene Države ni bilo koja država na osnovu pola“. Ovaj tekst izglasan četiri decenije kasnije u svom nepromenjenom obliku ostao je poznat kao XIX amandman.

1890. godine teritorija Vajoming dobija status države te u istoriju ulazi kao prva američka savezna država koja je ženama dozvolila pravo glasa zajamčena na teritoriji Vajominga još 1869. godine. Par godina kasnije 1893.godine na ustavnom referendumu u državi Kolorado odobreno je pravo glasa ženama dok su par godina kasnije taj primer sledila i države Juta i Ajdaho.

Razmimoilaženje u stavovima

Ženski pokret je bio vrlo aktivan i gotovo nezaustavljiv sve do 1861. godine kada je izbio Američki građanski rat. Usledio je period zastoja koji je sa sobom doneo i nove ideje ali i otvorio mesta za formiranje novih struja i razmimoilaženja pri ženskom pokretu.

1869. godine osnovana je Nacionalno udruženje za žensko pravo glasa (National Women Suffrage Association, NWSA) koju su predvodile Elizabet Stenton i Suzan Entoni dok su sa druge strane Lusi Stoun i Džulija Vord Houv formirale konzervativniji pokret pod nazivom Američko udruženje za žensko pravo glasa (American Women Suffrage Association, AWSA).

Naime, struja koju su predstavljale Stenton i Entoni se zalagala  ne samo za ostvarivanje prava glasa žena već i za zakonsku jednakost u platama i pri zapošljavanju  te je i glasno ustala protiv izglasavanja XIV i XV amandmana koji bi dozvolio pravo glasa obojenim muškarcima ali ne i ženama. Sa druge strane pokret okupljen oko Stoun je smatrao da se mora delovati kroz ustave i zakone saveznih država tzv. “state by state” princip.

Sve do 1890. godine ova dva pokreta delovala su zasebno. Mladje generacije –  obe ćerke Lusi Stoun su zajedno sa Heriot Stenton Bleč – Elizabetinom ćerkom odigrale značajnu ulogu u pomirenju. Formirano je Nacionalno američko udruženje za žensko pravo (National American Woman Suffrage Association, NAWSA) glasa kojom su spojene NWSA i AWSA. Ovo udruženje odigralo je ključnu ulogu u kasnijem izglasavanju XIX amandmana.

Pored ogromnog značaja XIX amandmana kojim je zajamčeno pravo glasa ženama treba napomenuti da je ipak isključio značajan deo stanovništva koji će se za svoja prava izboriti 60ih godina XX veka Segregacija crnog i belog stanovništva je veoma dugo bila prisutna.

Ne treba zaboraviti ni pokret okupljen oko Harriet Tubman, Frensis E. V. Harper, Ida B. Vels Barnet i Meri Čerč Terel koji je formirao Nacionalno udruženje obojenih žena, tzv. NACW (National Association of Colored Women) i koji je vodio paralelnu borbu za prava crnkinja. Pored prava na jednaku novčanu naknadu, jednake prilike za usavršavanjem i obrazovanjem, naknadom za brigu o deci, pravo na glas su čekale gotovo više od četiri decenije nakon izglasavanja XIX amandmana.