Heti Ofelija Vajat Karavej (Hattie Ophelia Wyatt Caraway) bila je žena koja je razbila mnoge rodne barijere u političkom životu Amerike i prvakinja u mnogim stvarima – bila je prva žena koja je izabrana za senatorku i potom reizabrana na istu funkciju, prva žena koja je bila predsednica jednog odbora u Senatu i koja je vodila saslušanje u istom, a 1943. godine je postala i prva žena koja je zvanično predsedavala Senatom.

Heti je rođena 01. februara 1878. godine u Tenesiju. Iako nije poticala iz imućne porodice, oduvek je imala ambicije da dostigne najviše obrazovanje, pa je 1896. godine i diplomirala na Dikson koledžu (Dickson Normal College) u oblasti umetnosti. Na studijama je upoznala svog budućeg muža, Tadijusa H. Karaveja (Thaddeus H. Caraway), sa kojim je živela u Arkanzasu. Tadijus je brzo napredovao u svojoj političkoj karijeri – služio je četiri mandata kao član Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država, a dva u Senatu. I dok će njegova žena kasnije biti poznata kao „tiha Heti“, on je nosio epitete borbenog političara, ali i vrlo zajedljivog čoveka.

Tokom ovog perioda, Heti je bila najvažniji savetnik i saradnik Tadijusa, a iako nije bila formalno uključena u politiku, njoj se mogu pripisati zasluge za suprugove uspehe. Ona je, između ostalog, odigrala ključnu ulogu prilikom njegove prve senatorske kandidature. Kada je Tadijus iznenada preminuo 1931. godine, spekulisalo se da će ga upravo njegova udovica naslediti. Tadašnji guverner Arkanzasa Harvi Parnel (Harvey Parnell) odredio je da Heti popuni mesto preminulog senatora do sledećih izbora, smatrajući to njenim pravom. Pre njenog izbora, jedina žena kojoj je bilo „dozvoljeno“ da nekoliko dana provede u Senatu bila je 87-ogodišnja Rebeka Latimer Felton (Rebecca Latimer Felton), 1922. godine, zbog svojih političkih zalaganja u Džordžiji. Heti nije planirala da se tako kratko zadrži na toj funkciji i da je preda nekom muškarcu. Na specijalnim izborima početkom 1932. godine, odnela je pobedu nad dvojicom nezavisnih kandidata, sa ubedljivih 92 odsto glasova.

Na jesen iste godine, Heti je iznenadila javnost svojom kandidaturom. Niko je nije uzimao za ozbiljno sve dok joj u julu senator iz Luizijane i raniji politički saveznik njenog supruga Hjui Long (Huey Long) nije pružio podršku. U sedmodnevnoj kampanji širom Arkanzasa, Long i Karavejeva obišli su 31 okrug, gde je njihove govore čulo više od 200.000 ljudi. Iskusni senator uspeo je da Heti prikaže kao pravu predstavnicu naroda – predstavnicu belih siromašnih farmera koja će štititi njihove interese.

Heti Ofelija Karavej kao predsedavajuća u Senatu (Foto: Encyclopædia Britannica, Inc.)

U novembru iste godine, Heti je uspela da osvoji više glasova nego što su šestorica muškaraca koji su se protiv nje nadmetali imali zajedno, postajući tako prva žena izabrana za senatorku na pun mandatni period. Tokom svog prvog mandata, postala je i prva žena koja je predsedavala jednim senatskim odborom. To je bio odbor koji se bavio nadzorom i ispitivanjem usvojenih zakona pre nego što oni odu na potpisivanje predsedniku (Senate Enrolled Bills Committee), po svojim nadležnostima ekvivalentan postojećem Odboru Senata za pravila i administraciju.

Karavejeva se opet, i ovoga puta na čuđenje javnosti, kandidovala za izbore 1938. godine, i na njima nije imala da brani samo svoj pol, već i svoje godine. Njen protivnik, Džon Maklelan (John McClellan), nastupio je sa upadljivim sloganom – „Arkanzasu je u Senatu potreban još jedan muškarac“. Iako sada nije bilo Longa da podrži njenu kampanju, Heti se oslonila na svoje lične kontakte i posebno na žensko biračko telo, pa je i ovoga puta lako iz trke izbacila svog protivkandidata. Tako je postala i prva žena koja je reizabrana na senatorsko mesto. Po isteku ovog mandata, Heti se i 1944. godine oprobala u senatorskoj trci, ali ovoga puta bezuspešno. U kampanji, kojoj je ovoga puta nedostajalo inspiracije, završila je poslednja od četiri kandidata. Pobedu je odneo dinamični Vilijam Fulbrajt (William Fulbright), koji će na poziciji u Senatu ostati i naredne tri decenije, kao jedan od njegovih najistaknutijih članova.

Za 14 godina koliko je provela na senatorskoj poziciji, Karavejeva je stekla nadimak „tiha Heti“ i, navodno, samo je 15 puta govorila pred Senatom. Uprkos ovome, radila je neumorno i zalagala se za interese siromašnih farmera tokom teškog perioda obeleženog Velikom depresijom i, kasnije, Drugim svetskim ratom. Snažno je podržavala predsednika Frenklina Delana Ruzvelta (Franklin Delano Roosevelt) i njegovu administraciju, kao i njegovu politiku Nju dila (New Deal).

Senatorka iz Arkanzasa Heti Karavej u svojoj kancelariji na Kapitolu, Vašington, 11. mart 1940. (Foto: Wikimedia/Library of Congress/Harris & Ewing)Senatorka iz Arkanzasa Heti Karavej u svojoj kancelariji na Kapitolu, Vašington, 11. mart 1940. (Foto: Wikimedia/Library of Congress/Harris & Ewing)
Senatorka iz Arkanzasa Heti Karavej u svojoj kancelariji na Kapitolu, Vašington, 11. mart 1940. (Foto: Wikimedia/Library of Congress/Harris & Ewing)

Po pitanju građanskih prava ili, preciznije rečeno, prava crnačkog stanovništva – Karavejeva je zauzimala stav svojih južnjačkih kolega, dok je, nasuprot tome, kada se radilo o ženskim pravima, bila izuzetno progresivna. Podržala je Amandman o jednakim pravima 1943. godine, dodajući da „ne postoji opravdan razlog zašto žene, ako za to imaju vremena i sposobnosti, ne bi mogle da sede zajedno sa muškarcima u gradskim većima, državnim zakonodavnim telima ili na Kapitol hilu. Naročito ako imaju sposobnosti!“

Naslovna fotografija: Library of Congress, Washington, D.C.; neg. no. LC USZ 62 12692

Autorka: Tamara Savić