Mičigen – borba za prevlast

Ime Mičigen potiče poreklom od indijanske reči  „meicigama“, što znači „veliko jezero“ ili „velika voda“. Razlog za to proizilazi iz činjenice da je Mičigen jedina država koja se rasprostire između obala 4 velika jezera Amerike. Zauzimajući centralnozapadni region Sjedinjenih Drzava, takodje je i jedina država koju čine dva poluostrva. Upravo iz tog razloga, Mičigen je nadaleko poznat po tome što ima jedinu plutajuću poštu na svetu.

Apropo geografskog aspekta, Mičigen je drzava koja broji skoro 10 miliona stanovnika, sto je čini desetom po veličini u Sjedinjenim Drzavama. Sa respektivnih 14 stolica u Predstavničkom domu, Mičigen predstavlja veoma bitan faktor na političkoj mapi Sjedinjenih Država. Sa druge strane, borba u Mičigenu za mesto u Senatu SAD, koja će se održati 3. novembra 2020,  može biti jedna od odlučujućih ove godine za prevlast u Senatu. Predvodnici izbora su aktuelni demokratski predstavnik i senator Geri Piters, i republikanski predstavnik Džon Džejms.

Nezavisni kandidati treće strane su Marsia Skuir (Zelena stranka), Dag Dern (Prirodno-pravna partija) i Valeri Vilis (Američka partija poreskih obveznika u Mičigenu).

Dzon Džejms – Republikanska stranka

Džejms je republikanski kandidat za američki senat iz Mičigena. 39-godišnji vojni veteran i biznismen, kandiduje se za Senat po drugi put nakon poraza od senatora demokrata Debi Stabenov 2018. Džejms je izazvao aktuelnu Debi na izborima za Senat u Mičigenu 2018. godine i izgubio sa razlikom od 6,5 procentnih poena.

Džejms je diplomirao na Vest Pointu (vojna akademija) i proveo je osam godina u vojsci kao oficir vazduhoplovstva, stekavši odličje u operaciji Iračka sloboda. Nakon odsluženja vojnog roka, Džejms se posvetio  porodičnom biznisu  i dokazao se veoma sposobnim u tom okruženju. Podigao je vrednost kompanije sa 35 na 137 miliona dolara i uz to, uspeo da otvori 100 novih radnih mesta u Sjedinjenim Državama. Nekoliko godina kasnije, stekao je priznanje MBA na Univerzitetu u Mičigenu.

U narednim linijama pregledacemo stavove Dzon Dzejmsa.

Ljudska prava:

Stav Džona Džejmsa po pitanju ljudskih prava ne izlazi značajno iz koloseka republikanskih dometa. Ukoliko uzimamo u razmatranje istopolne brakove, Dzejms uživa podršku anti-LGBT organizacija. U prehodnom periodu, odbio je da podrži odredjene zakone koji štite pripadnike LGBT društva od diskriminacije. Iako je stava koji nije naklonjen LGBT populaciji, Džejms ne misli da bi pripadnici iste trebalo da se suočavaju sa bilo kakvom vrstom diskriminacije kada je reč o zapošljavanju.

Imigracija:

Džejms je stava da se mora podvući linija i stati na kraj ilegalnoj imigraciji. Otvoreno se protivi otvaranju mogućnosti sticanja državljanstva za trenutnih 11 miliona američkih imigranata. Problem imigracije definise kao jedan od najbitnijih i smatra da Sjedinjene Države, jesu država sačinjene od imigranata, ali su takodje i pravna država i zakoni moraju biti poštovani.

Džejms je takodje bio veliki zagovornik i pristalica Kejtinog zakona (Kate’s law) koji nastoji da značajno uveća kazne za ilegalano prelaženje granica kriminalcima i bivšim osuđenicima.

Zdravstvo:

Zdravstveno osiguranje u Sjedinjenim Držvama je usijana tema pred svake izbore. Tako i ovaj put, Obamin zakon o zdravstvenoj nezi (Affordable Care Act) našao se pred oštrim kritikama od strane Džejmsa. On smatra ovaj akt za jedan od „najmonstruoznijih“ ikada donetih. „Snažno ću se zalagati za ukidanje ovog zakona“, ponovio je Džejms.

Abortus:

Džon Džejms sebe opisuje kao čoveka koji je 100% za život i koji se uvek zalagao za isto. Za Džejmsa abortus predstavlja definitivno “ne”, osim ukoliko do trudnoće nije došlo nasilnim načinom ili  incestom.

Kontrola Oruzja:

Na pitanje da li bi ste podržali restriktivnije zakone u vezi kontrole oružja, Džejms odgovara kratko i jasno: „Drugi amandman se ne dira“. Pravo na posedovanje oružja je drugo po redu uspostavljeno u Ustavu SAD-a. Uprkos visokom nivou oružanog nasilja u Sjedinjenim Državama, Džejms ne misli da ograničavanje istog može doprineti poboljšanju situacije.

Trgovina:

Centralna tema trgovine u SAD je uglavnom vezana za carine koje su nametnute Kini na insistiranje predsednika Donalda Trampa. S tim u vezi, Džon Džejms smatra Trampa za neprikosnovenog pregovarača i nema dileme da je predsednikov stav prema Kini odgovarajući. Jedinu dilemu za Džejmsa predstavlja kreiranje balansa izmedju adekvatnog finansiranja vojske (za koju se on snažno zalaže) i kontrole balansa duga Sjedinjenih Država.

Spoljna Politika:

Džejms je izneo da podržava Predsednika Donalda Trampa u njegovim spoljno političkim nastojanjima, a narocito je srećan što je predsednik svoj spoljnopolitički tim upotpunio generalima vojske. Džejms smatra da u vladi nema dovoljno vojnih veterana i da su upravo oni ljudi koji najbolje razumeju posledice neuspelih politika.

Geri Piters – Demokratska stranka

Položivsi zakletvu 2015. godine, Geri Piters je zauzeo poziciju senatora države Mičigen u Senatu Sjedinjenih Država. Diplomirao je na Alma Koledžu i stekao diplomu iz oblasti političkih nauka, nakon čega je stekao i master diplomu iz oblasti finansija na Univerzitetu Detroit Mercy. Uz to, u svoj arsenal diploma dodao je i diplomu prava sa Vejn Stejt Univerziteta kao i diplomu iz filozofije, Mičigen Stejt univerziteta. Nakon dugogodišnje karijere u oblasti finansija, gde je radio kao saventik, Piters se odlučio za volontiranje u rezervatu Američke mornarice gde je vremenom stekao zvanje poručnika. 2008 je prvi put postao deo predstavničkog doma, da bi 2015 konačno postao senator u senatu SAD.

U narednim linijama pregledaćemo stavove Gerija Pitersa.

Ljudska Prava:

Piters za razliku od Džejmsa pruža podršku istopolnim brakovima i tvrdi da bi države trebalo da priznaju iste. On je glasao za brojne akte koji uključuju zabranu diskriminacije nad LGBT populacijom, zabranu bilo kakve vrste diskriminacije u školama po osnovu pola, kao i ustavne amandmane vezane za izjednačavanje svih prava izmedju muškog i ženskog pola.

Imigracija:

Sto se tice migracija, Piters podržava pređasnju politiku demokrata, i s tim u vezi je i glasao za prekidanje vanrednog stanja na južnoj granici, koja je imala za cilj jačanje mera kontrole posebno usmerene prema ilegalnim migrantima i osuđenicima i protoku narkotika. Piters smatra da granična policija obavlja dobro svoj posao i da nisu potrebne radikalnije mere od trenutnih.

Zdravstvo:

Senator Piters ne podržava reformisanje Obamakera, koji republikanci pokušavaju da unište, kako on naglašava. Piters karakteriše inicijative GOP kao pokušaj kompletnog uništavanja socijalne mreže zastite. To uključuje smanjivanje prihoda od 4 milijarde za nerednih 10 godina, zatim se kroz redukciju poreza dodeljuju podsticaji u iznosu od 1 biliona najbogatijima. Kako bi se ostvarili ovi planovi, to neophodno uključuje i redukciju u primanjima ostalih programa zdravstva. Sve zarad toga da bi se najbogatijima omogućio manji porez, apostorfirao je Piters.

Abortus:

Piters je glasao protiv zabrane federalnog zdravstvenog osiguranja koje uključuje i abortus. On kao i predstavnici pro choice lobija, smatra da svaka žena ima pravo na opredeljenje.

Trgovina:

Da Piters poseduje dvostranačke odluke govori činjenica da je potpisao zakon koji uspostavlja tarife protiv zemalja koje potcenjuju svoju valutu.

Sta to znači? To znači da se određene zemlje koriste metodama kao što može biti manipulacija valutom, kako bi sticale veće prihode od prodaje robe na međunarodnom tržištu. Poslednjih godina sve je više stranih vlada uticalo na smanjivanje svoje valute na deviznom trzištu. To je značajno doprinelo narušavanju trgovinskih tokova kao i slabljenju dolara.

Kontrola oružja:

Kada je rec o kontroli oružja, prioritet za senatora Pitersa je pitanje bezbednosti dece i maloletnika. On smatra da Obamin paket mera sadrzi sve što je potrebno kako bi se sprečile buduće tragedije. Kao potencijalno rešenje vidi uvođenje zakona o istoriji oružja. Ovo uključuje detaljno proveravanje istorije vlasnika oružja. Takođe naglašava da trenutnu situaciju treba smatrati kao epidemiju oružja i tretirati je u skladu sa time.

Spoljna politika:

Odnos Pitersa prema spoljnoj politici Donalda Trampa je veoma selektivan. Glasao je protiv uspostavljanja ambasade SAD u Jerusalimu, ali takođe i protiv inicijative priznavanja Palestine kao člana Međunarodnog krivičnog suda. Od značajnijih zakona potpisao je i potvrdu Američke evidencije o genocidu nad Jermenima.

Od 15. jula, Džejmsova kampanja prikupila je 20.4 miliona dolara, dok je Pitersova kampanja prikupila 21.8 miliona dolara, što ih je učinilo 8. i 9. najvišim budžetom kampanje u Senatu. Ono što je neophodno napomenuti je da su Republikanci od 1976. imali samo jednog predstavnika u Senatu iz Mičigena u trajanju od jednog mandata.

Demokratski senator Gari Piters jedan je od samo dva senatora iz njegove stranke koji se kandiduju u državi koju je Tramp pobedio 2016. godine. Predsednik je osvojio Mičigen sa tankom razlikom od oko 11.000 glasova 2016. Ankete ipak pokazuju da ove godine Bajden vodi tesnu trku nakon niza demokratskih trijumfa 2018. godine. Iako Republikanci polažu nade da Džejms moze da preotme senatorsko mesto, proseci glasanja ukazuju na blagu prednost Pitersa za predstojeće izbore.