Maratonski izbori za predsednika SAD-a su gotovi. Džozef Bajden (Joseph Biden) je izvesno budući predsednik Sjedinjenih Država. Svetska, pa i srpska javnost danas zna mnogo o kandidatu demokrata za predsednika. Ipak, u domaćoj javnosti se o osobi koja je trčala izbornu trku rame uz rame sa Bajdenom vrlo malo zna. Stoga je cilj ovog teksta da naše čitaoce upoznamo sa, po svemu sudeći, prvom potpredsednicom u istoriji SAD.

Kamala Devi Haris (Kamala Devi Harris), senatorka iz Kalifornije, zaista je političarka koja ispisuje nove stranice američke istorije. Sve u vezi ove senatorke je zanimljivo. Od njenog porekla, preko karijere, do njenih političkih stavova, a na kraju krajeva i mogućnosti da postane prva žena na mestu predsednika u istoriji SAD-a. No o tome šta se može dešavati u budućnosti će biti posvećena pažnja nešto kasnije, a sada bi bilo dobro da na trenutak zavirimo u prošlost.

Kratka biografija

Kamala Haris rođena je 1964. godine u Ouklendu, gradu u Kaliforniji. Kamala je, kao i veliki broj njenih kolega iz Demokratske stranke, dete imigranata. Naime, njena majka je poreklom iz Indije, a otac je poreklom sa Jamajke. Oboje su došli u SAD kao studenti i upoznali se na protestima Pokreta za građanska prava. Ovakvo poreklo svakako je uticalo na njene današnje progresivne stavove u kontekstu rasnih pitanja i imigracije.

Nakon razvoda svojih roditelja, sa majkom i sestrom seli se u Montreal, grad u kanadskoj pokrajini Kvebek. U Kanadi je stekla osnovno i srednje obrazovanje. Tokom boravka u Kanadi desila se jedna zanimljiva epizoda u njenom životu koja je nagovestila njeno kasnije političko delovanje. Izvori navode da je sa 13 godina organizovala uspešan protest protiv tadašnjeg vlasnika stambene jedinice, koji deci nije dozvoljavao da se igraju na travnjaku.

Senatorka i kandidatkinja za potpredsednicu SAD-a Kamala Haris tokom pitanja publike na jednom skupu u Las Vegasu, Nevada, 02. oktobar 2019. (Foto: Steve Marcus/Reuters)
Senatorka i kandidatkinja za potpredsednicu SAD-a Kamala Haris tokom pitanja publike na jednom skupu u Las Vegasu, Nevada, 02. oktobar 2019. (Foto: Steve Marcus/Reuters)

Sa završetkom srednjeg obrazovanja, Kamala se vraća u SAD i upisuje se na Univerzitet Hauard (Howard University) u Vašingtonu, na kome stiče osnovno akadmesko obrazovanje u oblastima političkih nauka i ekonomije. Sledeća etapa u njenom obrazovanju bio je Pravni fakultet Univerziteta u Kaliforniji u Hejstingu (Univerty of California, Hasting College of the Law) gde postaje doktor pravnih nauka.

O tome da ova tamnoputa senatorka zaista ispisuje stranice američke istorije, pokazuju nam i kretanja u njenoj karijeri. Ona je prva žena indijskog porekla u Senatu SAD-a, tek druga tamnoputa sentorka i, posle ovih izbora, prva žena na mestu potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država.

Buduća predsednica SAD-a?

Na početku teksta pomenuli smo mogućnost da Kamala Haris postane prva predsednica Sjedinjenih Američkih Država. Dvadesetpetim amandmanom Ustava predviđeno je da „u slučaju uklanjanja sa položaja, smrti ili ostavke, potpredsednik će postati predsednik“. Čak i da do ovakve mogućnosti ne dođe u toku prvog Bajdenovog mandata, a predsedniku SAD-a želimo u svakom slučaju dobro zdravlje, veliko je pitanje da li će on se on uopšte kandidovati za drugi mandat.

Džo Bajden će u trenutku kada bude preuzeo funkciju predsednika SAD 20. januara 2021. imati punih 78 godina, što znači da će za četiri godine on već dobrano zagaziti u svoje osamdesete, te stoga nije nezamislivo da se tada povuče sa funkcije i sebe liši napora i stresa nove izborne trke.

Demokratski predsednički kandidat Džozef Bajden posmatra govor svoje kandidatkinje za potpredsednika SAD-a Kamale Haris tokom predizbornog skupa Demokratske stranke u Vilmingtonu, Delaver (Foto: AP Photo/Carolyn Kaster)
Demokratski predsednički kandidat Džozef Bajden posmatra govor svoje kandidatkinje za potpredsednika SAD-a Kamale Haris tokom predizbornog skupa Demokratske stranke u Vilmingtonu, Delaver (Foto: AP Photo/Carolyn Kaster)

U tom slučaju, nema nikakve sumnje da bi lideri Demokratske stranke podržali eventualnu kandidaturu gospođe Haris. Premda nam se ova hipotetička situacija čini veoma izvesnom, bilo bi dobro da već sada analiziramo političku platformu buduće potpredsednice, a možda jednog dana i predsednice Sjedinjenih Država. Ono što nam može predstavljati problem jeste opšti utisak da je Kamala Haris sklona promeni svojih političkih stavova u nastojanju da odgovori na preference svojih birača i time osvoji njihove glasove. Ipak, pokušaćemo da analiziramo ono što je manje-više konstantno u politici Kamale Haris, stavljajući fokus na najaktuelnije teme, uz ogradu da su, kao i kod većine političara, promene kursa uvek moguće.

Levičar ili zdravorazumski centrista?

Krenimo od najaktuelnije svetske teme – pandemije virusa korona. Harisova u ovom polju nije odstupala od diskursa svoje stranke. Kritikovala je administraciju uskoro bivšeg predesdnika Donalda Trampa (Donald Trump) zbog navodne nekompetentnosti. Od sporog regovanja na opasnost od pandemije do širenja oprečnih informacija koje su po njenim rečima „učinile ovu pandemiju gorom nego što je morala biti“, Kamala je nizala grehe Trampove administracije.

Zalagala se za veliki broj inicijativa, od „Spasimo naše ulice“, do inicijative grupe senatora koja je predložila da se porodicama pogođenim pandemijom isplaćuje mesečna pomoć od 2.000 dolara. Takođe, upozoravala je na nesrazmernu stopu smrtnosti Afroamerikanaca uzrokovanu virusom.

Na ovom mestu treba pomenuti i temu zdravstvenog osiguranja. Harisova je jedna od prvih senatorki koja je podržala plan senatora Bernija Sandersa (Bernie Sanders) pod nazivom „Zdravstevna zaštite za sve“ (Medicare For All). Tu vidimo jednu od razlika u mišljenju između Harisove i Bajdena koji je pristalica tzv. „Obamakera“ (Obamacare), uz njegove određene reforme i unapređenja.

Još jedna od tema koje su u 2020. dospele u fokus američke i svetske javnosti jesu rasni nemiri. Kao i njene kolege iz Demokratske stranke, Kamala Haris je podržala mirne proteste i ukazivala na probleme sa kojima se Afroamerikanci suočavaju u Sjedinjenim Državama. Ipak, nije podržala ideju smanjenja budžeta za policiju, čak je i budući predsednik Bajden ovo potvrdio, i na taj način raščistio sve špekulacije u američkim medijima povodom ovog pitanja.

Demokratski predsednički kandidat Dzozef Bajden tokom govora u Vilmingtonu, Delaver, 06. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Carolyn Kaster)
Demokratski predsednički kandidat Dzozef Bajden tokom govora u Vilmingtonu, Delaver, 06. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Carolyn Kaster)

Što se tiče imigracije, Kamala Haris je, kao što smo pomenuli, dete imigranata, te se prirodno zalaže se za pronalazak lakšeg puta do državljanstva za sve imigrante koji su neleglano ušli na teritoriju SAD-a.

Spoljnopolitički pogledi buduće potpredesdnice vrlo su zanimljivi. Tokom trke za predsedničku nominaciju na unutarstranačkim izborima Demokratske stranke, u kojoj je učestvovala do decembra 2019. godine, iznela je neke zanimljive zaključke na ove teme odgovarajući na pitanja Saveta za spoljne poslove.

Pre svega, kritikovala je kineske vlasti zbog represije nad Ujgurima i u Hongkongu. Takođe je kritikovala Trampov odnos prema Severnoj Koreji, sarkastično rekavši da ona neće razmenjivati ljubavna pisma sa Kimom. Podržava povlačenje američkih trupa iz Avganistana, ali ne podržava ponovni ulazak u Trans-pacifički sporazum. Izrael je za buduću potpredsednicu ključni saveznik na Bliskom istoku. Ipak, smatra da je rešenje izraelsko-palestinskog spora postojanje dve države, jer samo na taj način se može ostvariti postojanje demokratskog Izraela i mogućnost za Palestince da žive u svojoj državi, za koju ona veruje da je zaslužuju.

Nije sve idealno 

Niko nije idealan, pa tako ni buduća potpredsednica. Postoje brojne optužbe na njen račun zbog navodnog primanja mita još od vremena njene službe kao državnog tužioca Kalifornije. Pored toga, republikanci je optužuju da pripada radikalnoj levici, što može da naškodi nekoj budućoj kanidaturi za predsednika. Pomenuti utisak da Kamala često ume da promeni svoje političke staovove spočitavali su joj njeni politički protivnici iz Republikanske stranke, a nekad i njeni konkurenti na unutarstranačkim izborima.

Ovo se potvrdilo i u slučaju kada je nekolicina žena optužila budućeg predsednika Bajdena za seksualno zlostavljanje. Isprva, senatorka Haris ih je podržala, ali je kasnije u slučaju Tare Rid promenila svoje mišljenje te je stala na stranu Bajdena. Nekoliko dana pre toga, Bajden je osigurao nominaciju svoje stranke za predsednika. Tačka spora u prošlosti između ovog dvojca jeste i saradnja budućeg predsednika sa segregacionistima u Senatu ‘70-ih godina.

Demokratski predsednički kandidat Džozef Bajden u zagrljalju sa senatorkom Kamalom Haris tokom mitinga u Detroitu, Mičigen, 09. mart 2020. (Foto: Reuters/Brendan McDermid)
Demokratski predsednički kandidat Džozef Bajden u zagrljalju sa senatorkom Kamalom Haris tokom mitinga u Detroitu, Mičigen, 09. mart 2020. (Foto: Reuters/Brendan McDermid)

Sve u svemu, čini se da je ipak ovaj dvojac stavio svoje razlike po strani. Za Sjedinjene Države ovo je svakako pozitivno, jer će, kako stvari stoje, upravo njih dvoje imati konačnu reč i kreirati politiku najmoćnije države sveta. A za buduću potpredsednicu ostaje tvrdnja s početka teksta – Kamala Haris definitivno jeste žena koja ispisuje nove stranice američke istorije.

Naslovna fotografija: Spencer Platt/Getty Images

Autor: Lazar Radisavljević