Bitka za senatorsko mesto u Južnoj Karolini nikada nije bila neizvesnija. Ove godine može se prekinuti šesnaestogodišnja dominacija republikanaca na pozicijama senatora u ovoj saveznoj državi. Kandidat „crvenih“ i sadašnji senator, Lindzi Grejem, 3. novembra će odmeriti snage sa demokratskim kandidatom i potencijalno najvećim iznenađenjem ovogodišnjih senatorskih izbora, Džejmijem Herisonom. Lindzi Grejem je u svom trećem mandatu. U svakom dosadašnjem izbornom ciklusu ostvarivao je dvocifrenu razliku u odnosu na demokratske kandidate, ali ove godine, po svemu sudeći, neće biti tako.

U javnosti se doživljava kao umereni republikanac. Zastupnik je tradicionalnih ideja koje se povezuju sa njima, kako u ekonomskom smislu (niski porezi, mala regulacija tržišta, smanjena administracija), tako i u vezi drugih pitanja. Jedna od njegovih najprepoznatljivijih osobina jeste intervencionizam u spoljnim poslovima – zalaže se za povećanje ionako visokog vojnog budžeta kao i za aktivniju ulogu u borbi protiv islamističkog terorizma.

Bio je poznat i kao jedan od tri „amigosa“ (pored senatora Mekejna i Libermana) – grupe koja je bila najveći zagovornik invazije na Irak. Podržavao je intervenciju u Libiji i Siriji nakon izbijanja nereda u ovim državama, ali je kao kongresmen 1999. glasao protiv vojne intervencije u Jugoslaviji. Zalaže se za ukidanje tzv. Obamakera (Obamacare), protivi se abortusu nakon 20. nedelje trudnoće, a takođe je i protivnik Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Trenutno rukovodi jednim od najvažnijih komiteta – Komitetom za pravosuđe. 

Sa druge strane, Herisonu će ovo biti prvi pokušaj da se domogne značajnije pozicije u administraciji SAD-a. Jedna od glavnih poruka ovog progresivnog i mladog političara (ako pobedi, sa 44 godine biće treći najmlađi senator) jeste – vratiti poverenje građana u političare. Glavne tačke njegovog plana su proširenje srednje klase, bolja zdravstvena zaštita i bolja socijalna zaštita ekonomski najugroženijih. Jedno od pitanja oko kojih se kose mišljenja ova dva kandidata, a koje bi moglo biti važno građanima Južne Karoline, jeste pitanje ekološke politike.

Neočekivano neizvesna trka u Južnoj Karolini
Kandidat Demokratske stranke za mesto u Senatu iz Južne Karoline Džejmi Herison (Foto: Courtesy of Jamie Harrison for Senate)

Južna Karolina je postala meta sve češćih uragana, cunamija i poplava koji ovu državu koštaju i po više milijardi dolara godišnje. Ideja demokratskog kandidata je da se, umesto ignorisanja postojanja problema ka čemu više naginje Grejem, država posveti uvođenju ozbiljnijih mera u borbi za zaštitu životne sredine i populacije kroz smanjivanje upotrebe fosilnih goriva kao izvora energije, ulaganju u obnovljive izvore, te u projekte kojima bi se građani zaštitili od sada već čestih poplava u priobalju. Herison je aktivno podržavao i proteste nakon ubistva Džordža Flojda i u svojoj kampanji promoviše ideju o reformi policijskog aparata i krivičnog zakona Sjedinjenih Država. 

Lindzi Grejem, prema prognozama, ima minimalnu prednost nad svojim protivnikom, ali te projekcije izostavljaju nekoliko važnih elemenata koji obeležavaju ovu trku. Prva i očigledna specifičnost ovih izbora jeste animozitet demokrata, a i jednog dela republikanaca, prema Grejemu. Naime, on je u predsedničkoj kampanji 2016. godine bio jedan od najglasnijih protivnika Donalda Trampa koji je išao toliko daleko da je tvrdio da će napustiti politiku ako Tramp podnese kandidaturu za izbore 2020. godine. Četiri godine od te izjave, on se predstavlja kao jedan od najvećih predsednikovih saradnika i saveznika. Takva politika je navukla bes pojedinih republikanaca jer su smatrali da se okreće kako mu lični interesi nalažu. Sa druge strane, demokrate ga preziru zbog njegovog savezništva sa Trampom.

Druga specifičnost ovih izbora, a koja može biti problem za republikanskog kandidata, jeste i nedostatak bilo čega za šta bi se mogao kritikovati Herison. Demokratski kandidat iza sebe nema nijednu mrlju zbog koje bi morao da se brani pred napadima republikanaca. Grejem iza sebe ima 18 godina u Senatu i brojne odluke zbog kojih može biti napadnut. Herisonu naruku, donekle, ide i demografska slika države – 28 odsto glasača su Afroamerikanci (kojima pripada i sam Herison), a 29 odsto glasača su belci sa fakultetskom diplomom, tradicionalni glasači plavih. Ipak, da stvari nisu tako jednostavne pokazali su rezultati dosadašnjih izbora gde se videlo da su države juga otporne na pojedine tendencije koje važe u ostatku SAD-a.

Jedna od tih „otpornosti“ jeste da školovani belci ne glasaju uvek za demokrate. Portal FiveThirtyEight je označio Južnu Karolinu kao državu sa malo neodlučnih glasača i to može biti krucijalno za sledeće izbore. Herison može da privuče Afroamerikance i bele demokrate, ali oni zajedno ne mogu da prebace cifru od 50 odsto što je Grejem do sada pokazivao da može da učini. 

Ankete ne daju jasnu sliku o tome ko bi mogao biti pobednik – procene variraju od +6 odsto za Grejema do +2 odsto za Herisona. Uticajni Kvinipek univerzitet daje jednake šanse i jednom i drugom kandidatu. FiveThirtyEight je u svojim simulacijama došao do rezulata da 77 odsto šansi za pobedu ima Grejem, ali svaka od tih pobeda je bila sa razlikom manjom od 5 odsto.

Republikanski američki senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline tokom razgovora sa pristalicama na mitingu u Nort Čarlsotnu, 16. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Meg Kinnard)
Republikanski američki senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline tokom razgovora sa pristalicama na mitingu u Nort Čarlsotnu, 16. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Meg Kinnard)

Demokrate bi izborom Herisona za Senat mogle odneti veliku moralnu pobedu osvajanjem senatorske pozicije u jednom od bastiona republikanaca. Takođe, demokrate bi bile jedan korak bliže preuzimanju većine u Senatu koju su izgubili 2014. godine, što bi im, uz potencijalnu pobedu Džozefa Bajdena, omogućilo da kontrolišu sva tri najvažnija tela američke politike. Pobedom Herisona desila bi se i jedna do sada neviđena situacija, a to je da su oba senatora jedne savezne države Afroamerikanci. 

Autor: Aleksandar Bogićević