Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.

Ovako je jedan od najvećih svetskih umova ikada, Nikola Tesla, govorio o svom poreklu i stvaralaštvu. Rođen je u ličkom selu Smiljanu (blizina Gospića, tadašnja Vojna krajina u sastavu Austrougarske) kao četvrto od petoro dece pravoslavnog sveštenika Milutina i majke Georgine. Premda se rodno mesto Nikole Tesle nalazi na teritoriji današnje Hrvatske, njegova nacionalnost i poreklo su predmet spora Srba i Hrvata. Ipak, istorijski izvori nedvosmisleno potvrđuju da se Nikola Tesla izjašnjavao kao Srbin. Tragična činjenica da je njegovih jedanaestoro rođaka pobijeno od strane ustaške ruke tokom Drugog svetskog rata svedoči o Teslinom srpskom poreklu.

Zaslužan za možda i najveći izum čovečanstva, naizmeničnu struju, kao i mnoge druge, ne manje važne pronalaske, Tesla predstavlja centralnu ličnost naučnog sveta s kraja 19. i početka 20. veka. Svoju zainteresovanost i talenat za nauku potvrdio je na studijama elektrotehnike u Gracu. Profesori su se zapanjili doslednošću i upornošću mladića koji je neumorno istraživao i učio, a spavao jedva dva do četiri sata noću. To je bio jedan od razloga zbog kojeg ga je otac nagovarao da napusti studije i okrene se duhovnom stvaralaštvu. Čak ni odbijanje molbi za stipendiju u dva navrata od strane Matice srpske nije ga pokolebalo u njegovim ambicijama. Želja da promeni svet bila je njegova zvezda vodilja.

Tesla svoj prvi posao dobija u Budimpešti, u „Američkoj telefonskoj kompaniji“, gde ubrzo postaje glavni telefonijski tehničar. Upravo ovde započinje izradu aparata za pojačanje glasa na telefonu, preteču današnjeg zvučnika, koji je predstavljao njegov prvi izum. Šetnja uz čitanje Geteovog Fausta, pomaže mu u definisanju principa stvaranja rotirajućeg magnetnog polja sa naizmeničnom strujom. Kasnije se zapošljava u Edisonovoj kompaniji u Parizu, a u Strazburu konstruiše prvi indukcioni motor na svetu.

Nakon uspeha u Evropi, 1884. godine odlazi u SAD i zapošljava se kod Tomasa Edisona, sa kojim se razilazi nakon neuspešne saradnje i neisplaćivanja obećanog novca za konstruisanje generatora naizmenične struje. Ogorčen činjenicom da je kompanija profitirala na njegovim patentima, a Edison izvrgao ruglu njegov rad uveravajući javnost da je struja opasna, Tesla odgovara direktnim priključenjem na kolo naizmenične struje, time pobijajući predrasude o njenoj štetnosti. Paradoksalno je što je kasnije dobio upravo zlatnu Edisonovu medalju za doprinos nauci.

Spomenik Nikoli Tesli na Vračarskom platou u Beogradu (Foto: Wikimedia/Tiefkuehlfan)
Spomenik Nikoli Tesli na Vračarskom platou u Beogradu (Foto: Wikimedia/Tiefkuehlfan)

Nakon ovog iskustva, osniva kompaniju „Teslina električna kompanija za proizvodnju svetla“ u Njujorku i vrši istraživanja sa X zracima, gde je uvideo njihove posledice fotografisavši svoju ruku sa opekotinama i obavestivši Rendgena o tome. Nažalost, Tesla nije objavio ta svoja razmatranja. Ovaj deo istraživanja propao je u velikom požaru laboratorije 1895. godine zajedno sa brojnim dokumentima, konstrukcijama i motorima. U narednim godinama sprovodi eksperimente sa naizmeničnom strujom visoke frekvencije, konstruiše oscilatorni transformator (tzv. Teslin kalem), učestvuje na Svetskoj izložbi u Čikagu gde sa svojih 12 generatora osvetljava paviljone.

Zajedno sa Džordžom Vestinghausom gradi prvu hidrocentralu naizmenične struje na svetu na reci Nijagari, čiju konstrukciju sačinjava njegovih devet od ukupno 12 patenata. Takođe, zajedno sa Markonijem postavlja osnove radio tehnike i gradi u okolini Njujorka radio stanicu koja šalje signale preko 40km. Međutim, američki Patentni zavod dodeljuje patent Markoniju koji kasnije dobija Nobelovu nagradu za to otkriće. To Tesla jako teško podnosi i podiže tužbu tražeći zaštitu svojih prava, ali je ubrzo proces zaustavljen zbog velikih troškova i Tesline loše finansijske situacije. Zanimljivo je da je Mihajlo Pupin ipak stao na stranu Tesle, a ne Markonija (kako se doskora mislilo) u ovoj situaciji, a ubrzo nakon Tesline smrti Vrhovni sud SAD-a priznao je Tesli pravo na patent za radio.

Početkom dvadesetog veka, on gradi laboratoriju „Vordenklif“,  sa predajnim tornjem na Long Ajlendu, gde vrši mnoge od svojih najhrabrijih i najpoznatijih eksperimenata. Tim projektom želeo je da šalje signale bežičnim putem kroz Zemlju, kao provodnim telom, da bi se ti signali kasnije registrovali bilo gde na Zemljinoj površini. Osnovna svrha tornja bila je ostvarivanje bežične veze preko Atlantika putem malog uređaja koji bi dobijao informacije. Projekat je finansiran od strane Džona Morgana, koji se nakon poteškoća u realizaciji povlači i samim tim prekida dalju realizaciju projekta.

Tokom Prvog svetskog rata, toranj je srušen zbog straha od moguće nemačke špijunaže, a Tesla otvara kancelariju u tada najvišoj zgradi na svetu „Vulvort“ u kojoj je radio svega nekoliko meseci zbog nemogućnosti plaćanja zakupa. Nakon toga, radi na usavršavanju patenata kao što su pokazivač brzine, radar, parne i gasne turbine, sarađuje sa kompanijama za proizvodnju automobila i motora, bavi se hemijskom tehnologijom (preradom i transportom sumpora) i u 72. godini dobija poslednji patent za specifičnu letelicu sa kombinovanim turbinama aviona i helikoptera.

Poslednjih deset godina života živeo je povučeno u hotelu „Njujorker“, u sobi 3327. Iako već ostareo, predlaže brojne projekte kompanijama koji se tiču telegeodinamike (prenošenja energije mehanički kroz Zemlju), a sa sovjetskom kompanijom „Armtorg trejding“ potpisuje ugovor o projektu izgradnje neprobojnog zida, koji bi služio za odbranu od neprijatelja. Pred početak Drugog svetskog rata bio je pod istragom od strane tajnih službi zbog svojih pregovora sa Sovjetima i Britancima, i u to vreme doživljava nesreću kada ga je tokom šetnje Njujorkom udario automobil. Tom prilikom je zadobio teške povrede, a ovaj događaj izazvao je brojne kontroverze, s tim što nikada nije do kraja rasvetljen.

Teslu je 1942. godine posetio poslednji jugoslovenski kralj Petar II Karađorđević. Naredne godine, na Božić 7. januara, preminuo je u 87. godini u svom hotelskom apartmanu od srčanog udara. Po njegovoj želji, na komemoraciji je puštena Šubertova kompozicija „Ave Maria“ i srpska pesma „Tamo daleko“. Sahranjen je na groblju Fernklif u Hartsdejlu, a po želji njegovog sestrića Save Kosanovića je kasnije kremiran, i od 1957. godine njegova urna se nalazi u Muzeju Nikole Tesle u Krunskoj ulici u Beogradu. Međutim, od 2014. godine i potpisivanja sporazuma između republičke vlasti i Srpske pravoslavne crkve, postoji nesaglasnost muzeja, crkve i dela javnosti oko prenosa njegove urne u Hram Svetog Save na Vračaru. Sporazum je „zamrznut“, a jedino je spomenik podignut i krasi Vračarski plato zajedno sa spomenicima Svetog Save i Karađorđa.

Kralj Petar II Karađorđević tokom posete Nikoli Tesli, Njujork, 08. jul 1942. (Foto: mfa.gov.rs)
Kralj Petar II Karađorđević tokom posete Nikoli Tesli, Njujork, 08. jul 1942. (Foto: mfa.gov.rs)

FBI je nedugo posle njegove smrti zatražio oduzimanje celokupne njegove imovine i dokumenata koji su proglašeni vrhunskom tajnom (pod oznakom: „strogo poverljivo”) zbog njegovih patenata i otkrića, a tek pedesetih godina je Sava Kosanović uspeo da deo ličnih stvari i dokumenata prenese u muzej u Beogradu, gde su sada one deo stalne postavke. Ovaj muzej je prvi tehnički muzej u Jugoslaviji i jedini koji sadrži njegovu originalnu zaostavštinu. Pored dokumenata, beleški, planova, fotografija, zanimljivi su ukoričeni isečci iz novina o njegovom radu u Evropi i SAD-u, zajedno sa istraživanjima drugih naučnika. Tematska i hronološka organizovanost nam govori o njegovoj veštini prikupljanja informacija koju možemo nazvati pretečom Interneta, kao mreže informacija danas.

U rodno mesto se vratio samo dva puta tokom svog života. Beograd je posetio jednom i u njemu boravio manje od dva dana. Održao je predavanje o svojim pronalascima i radu u Velikoj školi i bio primljen od strane kralja Aleksandra Obrenovića. Odlikovan je ordenom Svetog Save II reda. Bio je dopisni član Srpske kraljevske akademije, a pred kraj života postaje njen pravi član. Držao je predavanja na Kolumbija univerzitetu, Kraljevskom institutu u Londonu, Frenklinovom institutu u Filadelfiji, Društvu za fiziku u Parizu, kao i na Njujorškoj akademiji nauka.

Veliki broj njegovih patenata je priznat u SAD-u i evropskim zemljama, a postoji i određeni broj nepriznatih i neprijavljenih. Mnoge značajne patente je prodavao za malo novca, a SAD su ulagale u njegova otkrića milijarde dolara. Koliko je bio u teškoj finansijskoj situaciji, govori i činjenica da je pozajmljivao novac od sestrića Save Kosanovića i Nikole Trbojevića za izradu projekata. Pored istraživačkog i naučnog delovanja, objavio je autobiografski članak „Neka lična sećanja” (1915) u časopisu Sajentifik Ameriken, Moje izume (1919) i nekrolog ubijenom kralju Aleksandru Karađorđeviću u Njujork tajmsu. Bio je blizak prijatelj sa vladikom Nikolajem II Velimirovićem i piscem Markom Tvenom.

Unesko je njegovu arhivu svrstao u registar „Pamćenje sveta” kao najviši oblik zaštite kulturnih dobara, a Narodna skupština Republike Srbije je njegov lični fond proglasila kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Usvojena je i rezolucija 1960. godine, kojom se jedinica magnetne indukcije u međunarodnom SI sistemu naziva tesla (T) čime se našao pored samo još 15 najvećih naučnika koji su dobili tu čast. U Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde se nalazila njegova laboratorija, nosi naziv Ugao Nikole Tesle. Od 2010. godine, dan rođenja Nikole Tesle se u Srbiji obeležava kao Dan nauke. Novčanicu od 100 dinara krasi njegov lik zajedno sa formulom magnetne indukcije. Njegovo ime nose Elektrotehnički institut u Beogradu, mnoge elektrotehničke škole u Srbiji, aerodrom u Beogradu, dve termoelektrane u Srbiji, kompanija za proizvodnju električnih automobila „Tesla motors”, pa čak i krater na Mesecu.

Jedan od najpoznatijih portreta srpskog naučnika Nikole Tesle (Foto: Roger-Viollet/Getty Images)
Jedan od najpoznatijih portreta srpskog naučnika Nikole Tesle (Foto: Roger-Viollet/Getty Images)

Bio je zagonetna ličnost, osoba opsednuta brojem 3 i čistoćom, samotnjak, zaokupiran svojim mislima i okrenut nauci. Čovek izoštrenih čula, ljubitelj prirode koji se zalagao za korišćenje obnovljivih izvora energije i kojem je najbolji prijatelj bila njegova golubica. Često se govori da je tanka linija između genijalnosti i ludila. Tesli možemo pripisati najveće izume današnjice, ali su njegova skromnost i poštenje prevazišli granice altruizma. Srbi sa ponosom mogu da kažu da je pripadnik njihovog naroda bio jedan od najvećijih genija u istoriji čovečanstva, a Amerikanci da je upravo u Sjedinjenim Državama Nikola Tesla dobio priliku da iskoristi svoje potencijale i zauvek promeni svet.

Naslovna fotografija: Bettman Archive/Getty Images

Autor: Irena Todorovski