Završna konferencija „Beogradskog modela američkog Senata“ uspešno je održana 15. i 16. maja putem Zum platforme. Preko 40 učesnika imalo je priliku da prisustvuje predavanjima eminentnih učesnika koji su govorili na teme američke spoljne politike, položaja srpske dijaspore u SAD, srpsko-američkih odnosa, ali i da debatuje o prednostima i manama gornjeg doma Kongresa.

Prvog dana konferencije (15. maja) održana su dva predavanja. Konferenciju je otvorio savetnik za medije, kulturu i obrazovanje Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Timoti Stendart, koji je poželeo dobrodošlicu učesnicima. On je istakao da je jedna od pozitivnih stvari onlajn konferencija ta što istoj mogu da prisustvuju i studenti iz različitih gradova. Napomenuo je da mu je i drago što su mladi ljudi zainteresovani za američki politički sistem i njegovo funkcionisanje.

Prvo predavanje pod nazivom „Studiranje u SAD i kako do stipendija“ održale su Sandra Davidović, gostujući istraživač i predavač na Hariman institutu za studije Rusije, Evroazije i Istočne Evrope Univerziteta Kolumbija u Njujorku, i Anica Petrović, studentkinja master studija na Univerzitetu Fordam u Njujorku, na smeru  mediji i strateške komunikacije.

Davidovićeva je tokom konferencije govorila o visokom obrazovanju u SAD i istakla da postoje brojne stipendije koje su na raspolaganju srpskim studentima. Petrovićeva je (kao uostalom i Sandra Davidović) Fulbrajtova stipendistkinja, te je na konferenciji predočila kako se najbolje pripremiti i prijaviti za Fulbrajt stipendiju. Objasnila je kako izgleda kompletna procedura i, govoreći iz ličnog iskustva, uputila je učesnike na detalje na koje bi svaki student trebalo da obrati pažnju prilikom apliciranja. Takođe, opisala je i kako je izgledalo njeno studiranje u Americi tokom pandemije koronavirusa.

Nakon toga, profesor na Univerzitetu Klemson Džefri Pik održao je predavanje pod nazivom „Uloga i značaj Senata u političkom sistemu SAD“. Profesor Pik je predsedavajući Odeljenja za političke nauke na Univerzitetu Klemson u Južnoj Karolini na kome od 2011. godine predaje na predmetima Kongres SAD, Uvod u američku vladu i Spoljna politika SAD.

Prisutni su imali priliku da čuju nešto više o funkcionisanju američkog Senata, o tome kako se on razlikuje od Predstavničkog doma i koje su njegove uloge. Ovim predavanjem profesor je uveo učesnike u osnove funkcionsanja Senata, a oni koji su želeli da saznaju više o ovoj temi imali su priliku da, kao i posle svakog predavanja, postave pitanja.

Nakon ovog predavanja usledila je debata na temu „Američki Senat – prednosti i mane gornjeg doma Kongresa“. Učesnici su imali priliku da odgovaraju na pitanja moderatora, ali i da, iznoseći svoje stavove na postavljena pitanja, pokrenu i druge relevantne teme i podstaknu ostale da se uključe u diskusiju. Debata je otvorena pitanjem o pravičnosti i jednakoj zastupljenosti svake savezne države u Senatu, bez obzira na njenu veličinu.

Takođe, učesnici su problematizovali i sam način izbora senatora i razmatrali da li bi možda bilo primerenije da je zadržan način izbora koji je postojao pre donošenja 17. amandmana. Diskusija je tekla i u smeru razmatranja potrebe za uvođenjem rodnih i rasnih kvota, kako bi se omogućila veća zastupljenost žena i manjina u američkom zakonodavnom telu. Nakon toga, razmatran je i predlog da Distrikt Kolumbija dobije status savezne države i svoje predstavnike u Senatu. Na kraju, bilo je reči i o institutu filibastera, njegovoj ulozi u parlamentarnom životu SAD, kao i najavama njegove reforme.

Drugog dana konferencije (16. maj), koji je bio posvećen temi srpsko-američkih odnosa, održana su dva panela. Na prvom panelu pod nazivom „Srpsko-američki odnosi u 21. veku – izazovi i perspektive“ učesnici su imali prliku da čuju šefa Predstavništva Republike Srpske u SAD Obrada Kesića, dopisnika RTS-a iz Čikaga Aleksandra Žigića, kao i bivšu direktorku Kancelarije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pri Vladi Republike Srbije dr Slavku Drašković.

Na ovom panelu, kojim je moderirao Radomir Jovanović, učesnici su se dotakli svih aktuelnih tema u srpsko-američkim bilateralnim odnosima i razmotrili sve probleme i izazove koji se javljaju u istim. Zatim je bilo više reči o stanju u američkim medijima, politici aktuelne administracije predsednika Džozefa Bajdena, unutrašnjoj društvenoj krizi u SAD, ali je poseban akcenat stavljen i na stanje i položaj srpskog naroda, odnosno srpskih iseljenika u Sjedinjenim Državama, kao i na odnos matice (Srbije) i njene dijaspore.

Gospodin Kesić i gospodin Žigić pokušali su da osvetle sve probleme koji se javljaju u odnosima Srbije sa njenim građanima van njenih granica, predlože rešenja za unapređenje tog odnosa, dok je gospođa Drašković u svom video obraćanju (s obzirom da je zbog privatnih i zdravstvenih problema bila onemogućena da učestvuje direktno) pokušala da se osvrne na borbu srpske dijaspore za Srbiju tokom burnih devedesetih godina proteklog veka i početkom 21. veka, počecima srpskog lobiranja u Vašingtonu, a takođe je, kao predstavnica Fondacije (Zadužbine) Studenica iz San Rafaela, koja već više od 25 godina stipendira najbolje srpske studente, dala i svoje mišljenje o tome kako poboljšati saradnju matice i dijaspore, kao i konkretne predloge koji bi u tom pravcu trebalo da se preduzmu.

Poslednja panel diskusija bila je na temu „Nova američka administracija – šta SAD, a šta svet može da očekuje od Džozefa Bajdena“, na kojoj su učestvovali docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić i novinar Denis Kolundžija. Panel je otvoren kratkim izlaganjem Krstića o tome ko je zapravo Džozef Bajden i kakva je bila njegova politička karijera pre nego što je postao predsednik. Nakon toga, razgovaralo se o izazovima koji očekuju novu američku administraciju, kao i rezultatima koja je ona već postigla u prvih 100 dana.

Potom se prešlo na razgovor o spoljnoj politici gde su sagovornici pokušali da novu administraciju uporede sa prethodnom, ali i da ukažu na povratak na određene tekovine Obamine administracije. Sagovornici su nakon toga izneli svoja očekivanja kada je reč o budućim odnosima Amerike i Kine, odnosno Rusije, a potom i onoga što region Zapadnog Balkana može da očekuje od nove administracije. Na kraju, učesnici konferencije postavili su brojna zanimljiva pitanja koja su se ticala pozicije SAD prema Indiji, izraelsko-palestinskom sukobu, kao i epiloga najavljenog povlačenja američke vojske iz Avganistana.

Usled pandemije koronavirusa završna konferencija projekta „Beogradski model američkog Senata“ održana je u onlajn formatu. Projekat je realizovan pod pokroviteljstvom Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, a uz podršku Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i Centra za studije SAD. Pokrenut je u oktobru mesecu 2020. godine od strane Centra za međunarodnu javnu politiku. Glavni cilj projekta je učvršćivanje demokratskih vrednosti među mladim ljudima i njihovo upoznavanje sa značajem parlamentarizma.