Rebeka Latimer Felton – prva žena u Senatu

Rebeka Latimer Felton (Rebecca Latimer Felton) je rođena 10. juna 1835. godine u državi Džordžija koja se nalazi na jugoistoku Sjedinjenih Američkih država.

Diplomirala je na ženskom koledžu Medison 1852. godine gde je i stekla klasično liberalno obrazovanje. Bila je u braku sa Vilijamom Harelom Feltonom – lekarom i članom Kongresa (Predstavnički dom, Demokratska stranka) u periodu od 1875. do 1881. godine.

Možemo slobodno reći da ju je on uveo u „svet“ politike za koji se ona oduvek interesovala. Njeno učešće u organizovanju kampanja svog muža je tada predstavljalo revolucionarnu promenu konkretno po pitanju položaja žena što nam govori i njena izjava:

„Nikada nisam prestala da mislim o tome kakva je to promena bila za mladu ženu koja se smatrala samo ukrasom i gazdaricom u domaćinstvu.“

Rebeka Latimer Felton

Pored politike bavila se i pisanjem – napisala je tri knjige: Moji memoari o politici u Džordžiji, Seoski život u Džordžiji u danima moje mladosti i Romantična priča o ženama u Džordžiji, kao i veliki broj kolumni.

Sa suprugom je osnovala nedeljni list Cartersville Free Press. Poznata je po raznovrsnim interesovanjima, ali i opakim stavovima. Bila je sifražetkinja, zalagala se za obrazovanje devojaka (posebno stručno), prijem žena na javne univerzitete, podržavala prohibiciju kao i jednaku platu za jednak rad; dok je na drugoj strani bila robovlasnica, imala izražene rasističke stavove, oštro kritikovala sindikate, a branila uslove rada u južnjačkim fabrikama pamuka.

Zanimljivo je i to da se u periodu građanskog rata (1861-1865), što ne iznenađuje, zalagala za otcepljenje Juga od Severa koji se protivio robovlasništvu. Afroamerikance je često poistovećivala sa silovateljima, a žene na jugu je smatrala posebno ugroženim. Ona, naravno, nije smatrala da su sve žene ugrožene, već samo belkinje i stupanjem u Žensku hrišćansku uniju umerenosti 1886. godine postala je jedna od najvatrenijih zagovornica jednakih prava belih žena.

Godine 1900. se pridružuje i Ženskom pokretu za pravo glasa. Kritikovala je južnjačke države koje su se najduže usprotivile pravu glasa žena – Džordžija recimo tek 1922. godine prihvata takozvani XIX amandman (1919. godine usvojen u Kongresu) kojim su se žene izborile za pravo glasa.

Nakon smrti senatora Tomasa E. Votsona 1922. godine, guverner Hardvik je u njoj video dobru „priliku“ za menjanje stavova među ženama i pokazivanje istim da ipak mogu da dođu do pozicija moći ili bolje rečeno vlasti u tadašnjem američkom društvu makar i na 24h.

Da, Rebeka Latimer Felton jeste bila prva žena senatorka u SAD, najstarija senatorka – imala je 87 godina kada je imenovana, ali i poslednja robovlasnica u zakonodavnom telu – i sve to za samo 24h dok nije pronađen „adekvatan“ naslednik. Dakle, ona nije bila kandidatkinja za popunjavanje upražnjenog mesta, već je, grubo rečeno, služila samo za vreme jednodnevnog zasedanja Senata.

Kod nekih je ovo izazvalo simpatije, kod drugih pak podsmevanje guvernerovom ispraznom gestu ili kako bi to nazvale novine Pittsburgh Gazette–Times: „puki osećaj…prazan gest“. Nakon ovoga Rebeka je davala mnogo izjava u novinama, a najupečatljivija je bila ova (koju su neki čak okarakterisali i kao predviđanje):

„Kada žene ove zemlje uđu ovde i sede sa vama, mada ih u narednih nekoliko godina može biti vrlo malo, obećavam vam da ćete dobiti sposobnost, integritet, uzvišeno rodoljublje i nesvakidašnju korisnost “.

Svoju duboku starost provela je u Kartersvilu u Džordžiji gde je nastavila sa pisanjem i predavanjem na Felton akademiji koju je osnovala zajedno sa suprugom. Preminula je 25. jaunara 1930. godine u Atlanti u svojoj 95-oj godini života.