Trećeg novembra 2020. godine su pored medijski najpropraćenijih izbora za predsednika Sjedinjenih Američkih Država – trke Donalda Trampa i Džozefa Bajdena – održani i izbori za Predstavnički dom Kongresa i jednu trećinu članova Senata. S obzirom na ustavna ovlašćenja i tradicionalnu ulogu koju imaju u političkom sistemu SAD, izbori za 35 mesta u Senatu (33 redovna i dva specijalna izbora) bila je vrlo bitna za vodeće partije – 23 mesta su branili republikanci, a 12 demokrate.

U prethodnom sazivu, u okviru 116. Kongresa, Republikanska partija imala je većinu u američkom Senatu sa 53 senatora, nasuprot 45 demokratskih i dvojici neutralnih (koji su prišli demokratskom kokusu).

Nakon prebrojavanja glasova i sračunavanja rezultata, republikanci su na odličnom putu da sačuvaju većinu i u narednom periodu kontrolišu Senat. Budući da se 5. januara 2021. godine održavaju ponovljeni izbori za oba senatorska mesta Džordžije, u ovom momentu je poznato da Republikanska partija ima 50 mesta u Senatu, nasuprot 48 demokratskih. Na izborima 3. novembra, republikanci su osvojili 20 mesta, dok su demokrate pobedile u 13 trka za senatorsku poziciju.

Sigurna republikanska uporišta

Iako su senatori iz Republikanske partije držali više mesta oko kojih su se ove godine vodila nadmetanja, te stoga i nalazili pod većim partijskim rizikom i pritiskom, oni su u tradicionalnim uporištima – saveznim državama koje su naklonjene njihovoj partiji – uspeli da ostvare relativno lake pobede. U severozapadnim državama (Vajoming, Ajdaho, Montana, Aljaska), te u pojasu od Južne Dakote do Teksasa, uključujući tu Nebrasku, Kanzas i Oklahomu, kao i na istoku i jugoistoku Sjedinjenih Država (poput Alabame, Misisipija, Luizijane, Arkanzasa, Kentakija, Tenesija, Zapadne Virdžinije i Južne Karoline) republikanski kandidati osvajali su i preko ubedljivih 20 odsto glasova više.

Američki republikanski senator Lindzi Grejem tokom govora u izbornoj noći u svom izbornom štabu u Kolumbiji, Južna Kalifornija, 03. novembar 2020. (Foto: Reuters/Sam Wolfe)
Američki republikanski senator Lindzi Grejem tokom govora u izbornoj noći u svom izbornom štabu u Kolumbiji, Južna Kalifornija, 03. novembar 2020. (Foto: Reuters/Sam Wolfe)

U Vajomingu, Kanzasu i Tenesiju dosadašnji senatori se nisu kandidovali za novi mandat, budući da su se odlučili za povlačenje sa javnih funkcija, ali to nije uticalo na eventualna iznenađenja u tim državama. Takođe, Tomi Tubervil je sasvim očekivano pobedio u trci za senatorsko mesto Alabame, vrativši je tako posle dvogodišnjeg prekida pod republikansko okrilje.

Vredi pomenuti da, iako su enormna sredstva prikupljena i znatni resursi uloženi u kampanje demokratskih kandidata u saveznim državama Teksas, Južna Karolina i Kentaki, aktuelni, višedecenijski senatori Džon Kornin, Lindzi Grejem, kao i lider većine u Senatu Mič Mekonel, uspeli su da opravdaju uloge favorita i obezbede nove šestogodišnje mandate.

U plavim državama bez iznenađenja

Većina aktuelnih demokratskih senatora (izuzev Daga Džounsa iz Alabame) je, u skladu sa predviđanjima, obezbedila reizbor i odbranila svoje pozicije. U Oregonu, državama Srednjeg zapada (Minesota, Ilinois), kao i na Istočnoj obali (Delaver, Masačusets, Virdžinija, Nju Džersi, Nju Hempšir i Rod Ajlend), demokratski kandidati ostvarili su sigurne i ubedljive pobede, potvrdivši na taj način pretpostavku da partija u ovogodišnje izbore za Senat ulazi sa manjim rizikom, budući da brani ne samo manji broj, već i senatorska mesta država koje mahom duži vremenski period naginju ka „plavima“.

Treba istaći i da se dosadašnji mlađi senator iz Novog Meksika Tom Judal povukao, te da je izabran novi demokratski kandidat Ben Rej Luhan, a u Minesoti je, uprkos nadanjima republikanaca, dosadašnja senatorka Tina Smit ostvarila sigurnu pobedu.

Kolebljive države – nedovoljno dobri rezultati za demokrate

U nedeljama i mesecima pred izbore, u projekcijama i analizama specijalizovanih agencija i portala izdvojilo se nekoliko ključnih trka u tzv. kolebljivim državama, gde se otvarao prostor za demokrate da preuzmu te pozicije i kontrolu nad Senatom. Uz to, i istraživanja javnog mnjenja su davala veće šanse, uz blagu ili pak osetniju prednost, demokratskim kandidatima u Mejnu, Arizoni, Koloradu, Ajovi i Severnoj Karolini. Ipak, u celini gledano, ankete su se pokazale nepreciznim i time je iznova otvoreno pitanje njihovog kvaliteta i pouzdanosti.

Krenimo redom: demokratski kandidati uspeli su da preokrenu samo Kolorado i Arizonu, učinivši ih tako potpuno „plavim“ u ovom izbornom ciklusu – Džo Bajden je takođe odneo pobedu u ovim saveznim državama. Džon Hikenluper, bivši gradonačelnik Denvera i guverner Kolorada, porazio je dosadašnjeg senatora Korija Gardnera; dok je sa druge strane Mark Keli naneo drugi poraz u dve godine republikanskoj senatorki Marti Meksali iz Arizone, u okviru specijalnih izbora. Takođe, jedno od mesta gde su se republikanci nadali preokretu bio je Mičigen, ali je na kraju dosadašnji demokratski senator, Geri Piters, porazio svog rivala Džona Džejmsa sa oko 1,5 odsto glasova razlike.

Senator Geri Piters tokom obraćanja medijima prilikom susreta sa svojim pristalicama, Ročester, Mičigen, 05. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Carlos Osorio)
Senator Geri Piters tokom obraćanja medijima prilikom susreta sa svojim pristalicama, Ročester, Mičigen, 05. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Carlos Osorio)

Sa druge strane, dosadašnji senatori iz Mejna, Ajove i Severne Karoline ispred Republikanske partije su, uprkos lošijem kotiranju u istraživanjima, obezbedili reizbor. U Mejnu, gde su prema podacima portala FiveThirtyEight predizborne ankete prosečno davale prednost od gotovo pet procenata Sari Gidion, aktuelna senatorka (koja je na toj poziciji od 1997.) Suzan Kolins je pobedila, osvojivši 70.000 glasova više. Zvezda Republikanske partije i bliska saradnica lidera većine Miča Mekonela – Džoni Ernst – odnela je ubedljiviju pobedu nego što se očekivalo u Ajovi, sa marginom od 6,5 odsto.

Najzad, u jednoj od medijski najinteresantnijih trka, koja je oborila rekord u pogledu prikupljenih i uloženih finansijskih sredstava, dosadašnji senator iz Severne Karoline Tom Tilis tesno je pobedio svog izazivača Kala Kaningema i time umnogome doprineo naporu očuvanja republikanske većine u gornjem domu Kongresa.

Značaj kontrole nad Senatom

Kao što je pomenuto, trenutni bilans izbora je takav da republikanci imaju 50 mesta u Senatu, dok demokrate poseduju 48 senatorskih mesta, tako da će ponovljeni izbori 5. januara za dve senatorske pozicije u Džordžiji dati konačan odgovor oko toga da li će republikanci i formalno kontrolisati Senat. Prvobitno je u Džordžiji senator Dejvid Perdju osvojio više glasova u odnosu na svog protivkandidata, ali ne i potrebnih 50 odsto, dok je u drugoj trci, u okviru specijalnih izbora, dvoje republikanskih kandidata, uključujući i senatorku Keli Lefler, podelilo glasove i završilo iza demokrate Vornoka, iako niko nije osvojio neophodnih 50 odsto glasova.

Za ponovljene petojanuarske izbore vlada veliko interesovanje i već sada su uložena ogromna dodatna sredstva (posebno od strane demokrata), a u kampanju podrške republikancima koji su favoriti uključio se i Donald Tramp.

Demokratskoj partiji potrebne su obe pobede, budući da će u slučaju izjednačenog broja senatorskih mesta, odlučujući glas davati potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, koji predsedava Senatom – od januara 2021. godine to će biti članica Demokratske partije Kamala Haris, prva žena potpredsednica u istoriji SAD.

Novoizabrana američka potpredsednica Kamala Haris tokom jednog foruma o bezbednosti oružja u Las Vegasu, 02. oktobar 2019. (Foto: AP Photo/John Locher)
Novoizabrana američka potpredsednica Kamala Haris tokom jednog foruma o bezbednosti oružja u Las Vegasu, 02. oktobar 2019. (Foto: AP Photo/John Locher)

U kontekstu ekstremne partijske polarizacije i tendencije sve tešnjih većina, o čemu svedoči i podatak da je dosadašnji potpredsednik Majk Pens u svom mandatu oborio moderni rekord sa datih 13 odlučujućih – tzv. tiebreaking – glasova (pre toga rekord su držali Dik Čejni i Al Gor sa tri), kontrola nad Senatom (makar i na opisani način) u narednom periodu može biti od presudnog značaja za realizaciju politika Demokratske partije i nove administracije Džozefa Bajdena.

Naslovna fotografija: Reuters/Erin Scott

Autor: Igor Mirosavljević