Tim Rasert spada među legende američkog novinarstva. Tokom 17 godina, sve do svoje iznenadne smrti 2008., vodio je emisiju Meet the Press, nedeljni politički tok-šou na televiziji NBC, koji se u kontinuitetu prikazuje od 1947. i po tome predstavlja emisiju koja se u kontinuitetu najduže prikazuje na američkoj televiziji.

Od 1991. do 2008. godine, Rasert je umnogome oblikovao današnji format ove legendarne emisije. Bio je poznat po svojoj temeljnoj pripremi za intervjue sa svojim gostima, a naročito je voleo da pronađe neku njihovu raniju izjavu ili video snimak koji se ne slaže sa onim što su u tom trenutku govorili i da ih onda pita da razjasne svoju poziciju. Neki ga povezuju i sa time da je prvi koristio termin crvene i plave države za one koje uglavnom glasaju za republikance, odnosno demokrate.

Ipak, Rasert je ostao najpoznatiji zahvaljujući predsedničkim izborima 2000. Tada su on i još jedan legendarni američki novinar, Tom Brokou, zajedno vodili NBC-jev program tokom izborne noći. Tokom cele večeri, Rasert je ponavljao da će ishod izbora svesti na „Floridu, Floridu, Floridu“, čak je uz sebe imao tablicu na kojoj je tri puta ispisao Florida kako bi naglasio važnost ove države.

Bio je u pravu. Tokom izborne noći, a kasnije i čitavog sledećeg meseca, svi su pričali samo o Floridi, gde je razlika između Džordža Buša mlađeg i Ala Gora bila tek nekoliko stotina glasova. Nakon ponovnih brojanja glasova koja nisu na kraju dovela do jasnog pobednika zbog raznih začkoljica, Vrhovni sud SAD je početkom decembra doneo odluku kojom je Buš pobedio na Floridi, a time i postao predsednik sa tek nekoliko glasova više u elektorskom koledžu.

Tima Raserta više nema, a ove godine nije bilo ni mnogo neizvesnosti na Floridi. Uprkos očekivanju neizvesnije trke, Donald Tramp je odneo pobedu rano tokom noći sa skoro 400.000 glasova razlike. To je, zajedno sa ostalim rezultatima u tim trenucima, dalo nadu njegovim glasačima da bi mogao do novog mandata do čega ipak nije došlo. Međutim, Florida je „titulu“ države o kojoj svi pričaju „ustupila“ tek nešto severnije – u Džordžiju, Džordžiju, Džordžiju!

Džordžija je država američkog Juga, bila je jedna od originalnih 13 kolonija i u njoj su se dešavali neki važni istorijski događaji. Bila je važno poprište sukoba tokom Građanskog rata 1861-1865, a kasnije i Pokreta za građanska prava tokom ’60-ih godina XX veka, čiji je predvodnik, Martin Luter King, bio pastor u Atlanti, glavnom i najvećem gradu Džordžije.

Glasači čekaju u redu na mobilnom glasačkom mestu za rano glasanje na jugozapadu Atlante, 12. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Ben Gray)
Glasači čekaju u redu na mobilnom glasačkom mestu za rano glasanje na jugozapadu Atlante, 12. oktobar 2020. (Foto: AP Photo/Ben Gray)

Atlanta je danas brzorastuća metropola koja je bila domaćin Olimpijskih igara 1996, sedište je, između ostalih, Koka-kole i CNN-a, a u Atlanti se nalazi i najveći aerodrom na svetu. Iz Džordžije je bivši američki predsednik, demokrata, Džimi Karter, ali i neki značajni republikanci, pre svih Njut Gingrič, bivši predsedavajući Predstavničkog doma Kongresa.

Samo su Karter i Bil Klinton 1992. uspevali da kao demokrate pobede u uglavnom konzervativnoj Džordžiji u poslednjih više od pola veka, mada je poslednjih godina delovalo da ova država postaje liberalnija, naročito nakon što je u guvernerskoj trci 2018. republikanac Brajan Kemp vrlo tesno pobedio demokratu Stejsi Abrams, koja je govorila da su izbori bili neregularni (zvuči poznato?).

Džordžija je, ipak, donekle neočekivano, ove godine postala glavno izborno bojište. Veća pažnja je usmeravana ka Severnoj Karolini, Mičigenu, Viskonsinu i drugima koje su takođe bile neizvesne, ali ne u ovolikoj meri. U Džordžiji je Tramp poražen sa tek nešto manje od 12.000 glasova i svoje tvrdnje o izbornoj prevari i borbu da preokrene rezultate izbora usredsredio je najviše na Džordžiju (uz još nekoliko država). Ipak, drama u Džordžiji nije se ticala samo predsedničke trke.

U Džordžiji su bile i dve tesne trke za Senat koje nisu završene 3. novembra kada i sve ostale, već će nam utorak, 5. januar, doneti kraj jednog od najluđih izbornih ciklusa u istoriji SAD (valjda će to biti kraj, ko zna više). O tome će biti više reči u nastavku teksta.

Zbog čega drugi krug i zbog čega dve trke?

U SAD je praksa da se izbori održavaju prvog utorka posle prvog ponedeljka u novembru i da onaj ko izađe kao pobednik tog dana biva izabran na određeno političko mesto bez obzira na broj ili procenat glasova. Ne i u Džordžiji. Kada se radi o izborima za Kongres SAD i druge pozicije unutar Džordžije (poput guvernera) kandidat mora da ostvari preko 50 odsto ili u suprotnom izbori idu u drugi krug. Ovakav sistem ima komplikovanu istoriju u koju ovde nećemo ulaziti. U poslednjih nekoliko decenija više sreće su imali republikanski kandidati koji su od 1992. dobili svih osam puta kada je organizovan drugi krug.

Ove godine je Džordžija jedinstvena po još nečemu, a to su dve izborne trke za Senat. Republikanac Dejvid Perdu izabran je 2014. za svoj prvi mandat koji mu ističe ove godine i u borbi za novi protivnik mu je Džon Osof, mladi filmski producent i neuspeli kongresni kandidat iz Atlante. U prvom krugu, Osof je osvojio oko 47,9 odsto glasova, a Perdu je osvojio 49,7 odsto tako da je bio vrlo blizu pobede u prvom krugu.

Džordžiju
Demokratski kandidati za Senat iz Džordžije Rafael Vornok i Džon Osof pozdravljaju pristalice tokom mitinga u Marijeti (Džordžija), 15. novembar 2020. (Foto: Jessica McGowan/Getty Images)

Kada govorimo o drugoj trci, priča je malo komplikovanija. Bivši senator Džoni Ajzakson izabran je za treći mandat 2016, ali se krajem 2019. povukao zbog zdravstvenih problema. Na njegovo mesto guverner Brajan Kemp postavio je preduzetnicu iz Atlante, Keli Lefler. Kako bi potvrdila mandat (koji će trajati do 2022.), Lefler mora da pobedi na specijalnim izborima.

U novembru je na tim izborima bilo više republikanskih i demokratskih kandidata upravo zbog mogućnosti drugog kruga. Na kraju se, uz Lefler, izdvojio Afroamerikanac Rafael Vornok, pastor Ebenezir crkve u Atlanti, iste one u kojoj je pastor nekada bio Martin Luter King. U prvom krugu, Vornok je osvojio 32,9 odsto, a Lefler 25,9 odsto. Ipak, treba imati u vidu da su ukupno svi republikanski kandidati osvojili oko 49,4 odsto, a svi demokratski kandidati oko 48,4 odsro (pošto se, kao što smo rekli, više kandidata kandidovalo ispred obe stranke). Ovi rezultati nam najavljuju neizvesnu izbornu trku.

Ko su kandidati?

Čini se da su kandidati na redovnim izborima (Perdu i Osof) na nešto jačim pozicijama nego Lefler i Vornok, ali krenimo redom. Uzgred, kratke biografije senatora Lefler i Perdua možete pronaći ovde.

Dejvid Perdu (David Perdue) rođen je 1949. i pre političke karijere bio je biznismen. Bio je na značajnim pozicijama u raznim kompanijama, od kojih je najpoznatija definitivno Ribok gde je bio direktor od 1998. do 2002. godine, i gde je ispregovarao sponzorski ugovor sa NFL-om koji se smatra značajnim uspehom kompanije. Njegov rođak, Soni Perdu, bio je guverner Džordžije u periodu od 2003. do 2011. godine, i trenutno je sekretar (ministar) za poljoprivredu u administraciji Donalda Trampa (što je još važnije, tu je od početka Trampovog mandata što nije baš mala stvar imajući u vidu da je Tramp za četiri godine promenio dosta članova svoje administracije). Dejvid Perdu se prvi put kandidovao za Senat 2014. i pobedio sa oko 7,7 odsto glasova razlike. Ideološki je blizak većini republikanaca i saveznik je predsednika Trampa, mada, za razliku od njega, ne podržava carine i tarife.

Džon Osof (Jon Ossoff) rođen je 1987. i sa samo 33 godine već ima zanimljivu karijeru. Sa 17 godina pisao je kongresmenu Džonu Luisu, jednom od heroja Pokreta za građanska prava, i kao student postao je njegov pomoćnik. Sa 26 godina priključio se jednoj medijskoj kompaniji u Londonu koja pravi dokumentarne filmove, najviše o korupciji. Potiče iz dobrostojeće porodice iz Atlante. Prvi put se u politici okušao 2017. na specijalnim izborima za 6. kongresni distrikt Džordžije (distrikt koji su, između ostalih, predstavljali ranije pominjani Njut Gingrič i Džoni Ajzakson). Ta kampanja postala je najskuplja u istoriji za Predstavnički dom, a Osof je igrao na kartu svog protivljenja Donaldu Trampu i na kraju je poražen u drugom krugu. Ideološki se nalazi negde između umerenih i liberalnih demokrata.

Keli Lefler (Kelly Loeffler) rođena je 1970. u Blumingtonu, Ilinois, na porodičnoj farmi. Pre politike, bavila se biznisom, pre svega u oblasti finansijskih usluga. Smatra se najbogatijom senatorkom sa procenjenim bogatstvom od više stotina miliona dolara i vlasnica je ženskog košarkaškog tima Atlanta Drim koji se takmiči u WNBA ligi. Njen suprug je takođe biznismen i predsednik je Njujorške berze. Za senatorku je postavljena januara 2020. i nije imala mnogo vremena da se istakne s obzirom na to da je morala od početka da se bori da odbrani svoje senatorsko mesto – prvo od republikanaca na unutarstranačkim izborima, a onda i od Rafaela Vornoka. Kao senatorka, bliska je predsedniku Trampu, ali zanimljivo da 2016. nije donirala sredstva za njegovu kampanju dok je, s druge strane, 2012. donirala novac kampanji Mita Romnija.

Džordžiju
Republikanski kandidati za Senat iz Džordžije Dejvid Perdu i Keli Lefler tokom predizbornog mitinga u Kantonu (Džordžija), 20. novembar 2020. (Foto: Elijah Nouvelage/Bloomberg)

Rafael Vornok (Raphael Warnock) rođen je 1969. kao jedanaesto od ukupno dvanaestoro dece porodice Vornok i protestantski je pastor u Atlanti. Od rane mladosti se interesovao za religiju i bio je sveštenik u crkvama u Njujorku i Baltimoru. Od 2005. je glavni pastor Ebenezir crkve u Atlanti gde je bio politički aktivan i predvodio kampanje za puštanje nekih Afroamerikanaca iz zatvora, kao i za proširenje Medikejda u Džordžiji. Razmatrao je kandidaturu za Senat 2016. protiv Džonija Ajzaksona, ali je ipak odsutao. Ideološki je liberalan, a naročito je fokusiran na probleme Afroamerikanaca. Imao je i neke kontroverzne komentare u prošlosti koje njegova protivnica sada koristi u kampanji protiv njega.

Kakva je kampanja?

Glavne poruke u kampanji su, uglavnom, lični napadi. Demokrate napadaju republikance da su lopovi i Trampovi lojalisti, dok im ovi uzvraćaju da su radikalni levičari koji hoće da smanje budžet za policiju i uvedu socijalizam u Americi. Takve poruke su u neku ruku očekivane jer će ove dve trke odlučiti ko će imati kontrolu u Senatu (ako demokrate pobede u obe biće 50-50 sa potpredsednicom Kamalom Haris kao odlučujućim glasom). S obzirom na važnost za obe stranke, izbori su privukli pažnju ne samo u Džordžiji, već i u čitavoj zemlji.

Svaki republikanac koji drži do sebe i ima predsedničke ambicije za 2024. pojavio se u poslednja dva meseca u Džordžiji (tu su bili Majk Pens, više puta, Niki Hejli, Ted Kruz, Marko Rubio, Kristi Noem, Tom Koton, Rik Skot i mnogi drugi), a jedan skup je održao i predsednik Tramp. Ni demokrate ne zaostaju pa su tu dolazili Džo Bajden, Kamala Haris, pa čak i Barak Obama (prava je retkost da se bivši predsednik angažuje u kampanji za Senat što samo govori o značaju ovih izbora). Potrošene su stotine miliona dolara na kampanju i po čemu je oboren rekord za najskuplju kampanju za Senat u istoriji. Republikanci su angažovali čuvenog Bušovog stratega Karla Rouva kako bi prikupili što više sredstava i bili su dominantniji što se tiče reklama, ali se čini da ih demokrate pristižu na tom planu.

Što se tiče same kampanje, fokus su napadi kandidata jednih na druge. Iako to ne izgleda lepo, donekle je razumljivo s obzirom na važnost izbora, ali imajući u vidu da je Keli Lefler relativno novo lice u Senatu bez nečega po čemu bi se istakla za to vreme, ali i da je najjače oružje demokrata kritikovanje Donalda Trampa, sa kojim su oboje senatora jako bliski. Ne treba ni napominjati da savezništvo sa Trampom i Lefler i Perdu ističu kao svoje adute.

Republikanci svoje napade fokusiraju više na Vornoka koga nazivaju „opasnim radikalnim liberalom“ (Lefler je čak napravila i veb-sajt radicalraphael.com) praveći reklame sa nekim njegovim vrlo kontroverznim izjavama iz prošlosti. U debati sa Vornokom u decembru, Lefler je za sat vremena čak 13 puta rekla za njega „radikalni liberal Rafael Vornok“. Ovakav pristup davao je rezultate ranije među konzervativnim belim stanovništvom koje je takve trke shvatalo kao borbu za očuvanje svog načina života.

Demokrate svojim napadima gađaju i Lefler i Perdua. Optužuju ih da su Trampovi lojalisti i lopovi (Osof je u debati sa Perduom to direktno rekao svom protivniku). Optužbe vezane za Trampa su ove godine standardan deo demokratskih kampanja, a optužbe da su lopovi tiču se kontroverzi vezanih za insajdersku trgovinu na berzi kada je početkom godine izbio skandal zbog optužbi da su pojedini senatori (uključujući Perdua i Lefler) koristili informacije o koronavirusu kako bi stekli profit trgovinom obveznicama na berzi. Na kraju je istraga protiv njih zatvorena bez podizanja optužnica, ali je kontroverza ostala i demokrate je vešto koriste.

Osof je čak na jednom skupu rekao da je republikanski dvojac „Boni i Klajd korupcije u američkoj politici“ upoređujući ih tako sa dvojcem lopova čija je priča postala poznata čuvenim filmom iz 1967. Ostatak njihove poruke fokusira se na promene i na to da oni predstavljaju „Novi Jug“ koji je liberaniji i demografski raznovrsniji. Upravo je demografija najveća nada demokrata zbog čega rade na što većoj izlaznosti Afroamerikanaca.

Na šta treba obratiti pažnju?

Dobra strana drugog kruga je što je kandidatima neophodna poruka koja će dopreti do šire populacije i baze birača. Ne i sada. Ovi izbori svode se na izlaznost i na to ko će uspeti da izvede svoju bazu u većem broju. Kod demokrata su to pre svega Afroamerikanci i urbano stanovništvo, a kod republikanaca stanovnici manjih gradova i ruralnih delova Džordžije.

Rano glasanje je za sada donelo veliku izlaznost u šta demokrate polažu nade. Još nešto na šta treba obratiti pažnju su predgrađa, pogotovo Atlante. Upravo su predgrađa došla glave Trampu i dovela Perdua na korak od pobede u prvom krugu. Okruzi Kob, Gvinet, Henri i ostali u okolini Atlante su ove godine dali Trampu manju podršku nego ranije i bili odlučujući za konačan ishod.

Republikanski kandidat za Senat iz Džordžije Dejvid Perdu tokom govora na predizbornom mitingu u Kamingu (Džordžija), 13. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Brynn Anderson)
Republikanski kandidat za Senat iz Džordžije Dejvid Perdu tokom govora na predizbornom mitingu u Kamingu (Džordžija), 13. novembar 2020. (Foto: AP Photo/Brynn Anderson)

I Donald Tramp i Džo Bajden će održati skupove u ponedeljak kako bi kompletirali ovaj dvomesečni izborni šou, a tokom noći utorak na sredu po našem vremenu saznaćemo rezultate. Najverovatnije je da će dva kandidata jedne partije pobediti, mada zbog neizvesnosti se može desiti i da obe partije uzmu po jedno mesto. Ankete i kladionice sagledavaju izbore različito, ankete daju neznatnu prednost demokratama, a kladionice daju veće šanse republikancima.

Možemo se bar nadati da ćemo rezultate saznati tokom izborne noći i da će to biti konačni kraj izbornog ciklusa jer je verovatno svima dosadilo da stalno slušaju o tome, viđaju reklame i svuda čuju samo Džordžija, Džordžija, Džordžija.

Naslovna fotografija: Anna Moneymaker/New York Times

Autor: Nikola Milinković